Biseri iz 3.b 😂😂😂

 

-Tko će na zemljopisnoj karti pronaći Velebit?

-Jaaa ću...

-Izvoli! (traži li traži...u Bosni, u Slavoniji...)

-Učiteljice, sad ga nema, a jutros je bio 🤗

PRVAŠIĆI-LEGENDE

 

Dođem ja u učionicu moje kolegice u svojstvu književnice i čitam prvašićima slikovnicu Nepopravljiva šteta o lavu koji nije volio nositi naočale.

 

-Jeste li ikad upoznali nekoga tko piše knjige?

-Niiiiismooooo...

-Ja sam napisala ovu knjigu.

-Eto...sad znamo tebe!-javi se razgovorljivi dječak iz prve klupe.

-A recite vi meni kako se zovu oni koji pišu knjige?

-Knjižaaaari...

-A pjesme?

-Pjesmaaaaariii...

-Lav nije želio nositi naočale. Kako se zovu liječnici koji nam pregledavaju oči?

-Očaaaaariiii...

-Zašto lav nije želio nositi naočale?

-Sraaaaamio seeee...

-A treba li se sramiti nositi naočale?

-Neeee triba, bolje ti je to nego udarit glavon u stup...i još ti može prijateljica proć kraj tebe i ti joj se ne javiš...a kako ćeš kad je ne vidiš?

-Lav je izgubio zube i napravio nepopravljivu štetu. Kakva je to nepopravljiva šteta?

-Svakaaaakva...kad razbiješ nešto i praviš se da ti to nisi....i nikako se ne popraviš.

-A je li vam drago što sam bila kod vas i što smo čitali slikovnicu?

-Jeeeeee...možeš ti opet doć i skupa s našon učiteljicon. Vidit ćemo te i priko odmora...a 'ko sad uči tvoju dicu? 😂😂😂😂😂😂😂😂😂😂

Biseri iz 3.b 😉

 

-Što je plan mjesta?

-Plan mjesta je kad se neke osobe planiraju negdi nać 😂😂😂

KAKO ZRAČIŠ TAKO I PRIVLAČIŠ?

 

Lipi subotnji dan...oden ja malo do grada na moru. Volin morski zrak, gradski šušur (par sati) i šoping k'o i svako normalno žensko 😉. Uz to sve na broju 1 je dobro društvo, naravski... Šetamo mi, zujimo bolje reć' po gradu, od torba do cipela, priko vešta do mudanata i ređipeta...pa opet. Srićon nema muški'. Bilo bi ono: -Kupuješ li ti cipele ili mudante? 😂😂😂 Sve izviždrimo i iskomentiramo. S noge na nogu, laganini. -Gospođo...'oćete li vi proć? Okrenem se kome govori mlada ženica (u me gleda). -A di? Nisan mislila proć. Gledan ove lakirane postole, samo vi prođite-odgovorin ljubazno. -Ja oću livo...-kaže curka i ne popušta. -A di livo?-pitan ja mirno. -Tu di ste vi!-frkne mladost. -Na momu mistu ne može stat ni'ko nego ja (to znaju i moji prvašići kad na satu razrednika učimo o jednakim pravima ). -Vi tu stojite, a ja san mislila tu stat. -Kako ću znat kad niste dali žmigavac?-počinjem se zabavljat. (po godinama mogla san je učit...i nju i mater) -Sad mi se i rugate?-pojača "damica" ton. -Bože sačuvaj...ne bi vas ni primijetila da mi se niste obratili, izvolite samo, odosmo mi... Oškopica još jedanput frkne kroz nos i ukopa se u ono misto di san ja stala. Slegnemo ramenima ja i prija i smijući se odemo. Ko bi zna šta joj bi? -Ajmo mi na čevape!-predložin ja jer je vrime ručka već davno prošlo. Dođemo do poznatih splitskih čevapa i čekamo red. -Molim vas, meni dvoje, prijateljici s ajvarom, a meni s kapulom i mrvu ajvara-kažem. -Morat ćete pričekat 15 minuta, nemojte se ljutit-kaže ugodan ženski glas. Platim čevape i odem vani. Tu se mi dvi opet načevrljamo o "općevažnim" temama koje zaboravimo čim se rastanemo. Vratim se po čevape i gospođa izreferira: -Dvoje čevape...prijateljici s ajvarom, a vama kapula i mrvicu ajvara... Šokiran se kako je sve to zapamtila, a toliki red. -Kako ste me zapamtili?-upitam i nasmijem se. -Ko vas ne bi zapamtio? Lipa kosa, lipe oči, lipi nokti...i prirodan osmijeh. (I eto livela...neko bi te zgazija i sta na tvoje misto, a neko u tebi vidi samo lipo. Di je sad tu "kako zračiš tako i privlačiš"?)

I'm a paragraph. Click here to add your own text and edit me. I'm a great place for you to tell your story and let your visitors know a little more about you.
I'm a paragraph. Click here to add your own text and edit me. I'm a great place for you to tell your story and let your visitors know a little more about you.